Daljinski nadzor generatora

Kod generatora bez daljinskog nadzora, čak i kada agregat radi ispravno, gorivo može da se potroši i agregat da se zaustavi jer se nivo goriva ne prati, a to se primećuje tek pri izlasku na lokaciju. Na objektima bez posade, kao što su bazne stanice, ovaj rizik je posebno izražen.

Daljinski nadzor omogućava trenutno obaveštavanje o stanjima kao što su nizak nivo goriva, slab akumulator ili agregat koji nije u automatskom režimu. Na gradilištima, u telekomunikacijama, u poljoprivrednom navodnjavanju i u razgranatim mrežama filijala to sprečava nepotrebne servisne intervencije i neplanirane prekide napajanja.

Kako se sistem uspostavlja?

Sistem ima tri dela:

1. Kontrolna jedinica: Upravljačka jedinica agregata. Meri vrednosti motora i alternatora i generiše alarme. Mora imati komunikacioni port (RS485, Ethernet, USB) ili ugrađeni modem.
2. Veza: GSM/4G modem, Ethernet, a na nekim udaljenim lokacijama satelitska veza. Unutar objekta, veza sa sistemom upravljanja zgradom (BMS) ili sa SCADA sistemom putem protokola Modbus RTU/TCP ili sličnog.
3. Interfejs: Računarski softver proizvođača kontrolne jedinice, veb portal, mobilna aplikacija ili sopstveni sistem objekta. Alarmi stižu putem SMS-a, e-pošte ili obaveštenja u aplikaciji.

Mnoge rasprostranjene kontrolne jedinice podržavaju ove opcije direktno ili pomoću dodatnog modula. Koja je opcija odgovarajuća zavisi od mogućnosti povezivanja na lokaciji i od broja agregata koji se prate.

Šta treba pratiti?

Vrednost	Zašto je važna?
Radno stanje i režim	Da li je agregat u automatskom režimu? Da li je greškom ostavljen u ručnom režimu ili isključen?
Alarmi i kvarovi	Pokazuju zašto se agregat zaustavio, pre odlaska na lokaciju
Nivo goriva	Najkritičnija vrednost na udaljenim lokacijama; prema njoj se planira dopuna
Napon akumulatora	Slab akumulator je jedan od najčešćih razloga zbog kojih agregat ne startuje
Broj radnih sati	Određuje vreme održavanja
Pritisak ulja, temperatura rashladne tečnosti	Stanje motora; praćenje trenda
Napon, frekvencija, struja, kW	Kolika je potrošnja i da li je agregat preopterećen
Stanje mreže, položaj ATS-a	Kada je nastao nestanak struje i da li je agregat prihvatio opterećenje?

Pravilno podešavanje alarma

Najslabija karika daljinskog nadzora je podešavanje alarma. Ako sve generiše alarm, niko ih ne prati. Ako ništa ne generiše alarm, sistem je uspostavljen bez svrhe.

• Razlikovanje upozorenja i kvara: „Gorivo 30%” je upozorenje, „zaustavljen zbog niskog pritiska ulja” je kvar. Mogu se slati različitim licima, različitim kanalima.
• Prag za gorivo: Podešava se prema vremenu potrebnom za dopunu. Ako gorivo stiže za nekoliko dana, prag se shodno tome postavlja više.
• Alarm „nije u automatskom režimu”: Jedan od najkorisnijih alarma u praksi. Posle održavanja agregat često ostane u ručnom režimu.
• Kome se alarm šalje? Da li je spisak dežurstava ažuran? Ako alarm stiže na telefon osobe koja više ne radi u firmi, sistem ne funkcioniše.
• Upozorenje na krađu: Neuobičajen pad nivoa goriva u kratkom vremenu može ukazivati na krađu goriva.

U objektu ili na udaljenoj lokaciji?

Ova dva scenarija se razlikuju. U objektu kao što je bolnica, tržni centar ili fabrika generator se najčešće povezuje sa sopstvenim sistemom upravljanja zgradom. Tehnička služba sa istog ekrana prati klimatizaciju, pumpe i generator. Tu mogu biti dovoljni otvoren protokol kao što je Modbus i pravilna lista adresa; spoljna internet veza možda neće biti potrebna.

Na razgranatim lokacijama, kao što su telekomunikacione stanice, pumpe za navodnjavanje, gradilišta ili agregati za iznajmljivanje, svaki agregat šalje podatke u oblak preko sopstvenog modema. Desetine agregata prikazuju se na jednoj mapi. Ovde su u prvom planu pokrivenost mobilnom mrežom, trošak paketa podataka, nivo goriva i upozorenje na krađu. Ako je pokrivenost slaba, treba probati spoljnu antenu ili drugog operatera.

Održavanje na osnovu podataka

Ako se broj radnih sati vidi na daljinu, održavanje se planira prema stvarnoj upotrebi, a ne prema kalendaru. Postepeni porast temperature rashladne tečnosti tokom više meseci može ukazati na zaprljanost radijatora pre nego što dođe do kvara. Za obim održavanja pogledajte našu stranicu periodično održavanje.

Izveštaj o nestanku struje

Pravilno uspostavljen sistem nadzora posle svakog nestanka struje daje kratak pregled događaja: u koliko sati je nestalo mrežnog napona, za koliko sekundi se agregat pokrenuo, u kojoj sekundi je ATS preneo opterećenje, koliko je bilo opterećenje, kada se mreža vratila i koliko minuta je agregat radio u režimu hlađenja. Ovi zapisi daju konkretne informacije i službi održavanja i rukovodstvu. Ponavljani kratki nestanci, porast opterećenja ili produženo vreme uključivanja uočavaju se pre ozbiljnog kvara.

Sajber bezbednost

Kontrolna jedinica dostupna preko interneta predstavlja potencijalnu tačku pristupa sistemu.

• Promenite podrazumevane lozinke.
• Ako je moguće, koristite šifrovanu vezu (VPN ili bezbedan servis u oblaku proizvođača). Ne izlažite uređaj direktno otvorenom internetu.
• Ovlašćenje za daljinsko pokretanje/zaustavljanje dajte ograničenom broju lica.
• Pratite ažuriranja softvera i firmvera.

Daljinsko pokretanje je i pitanje bezbednosti na radu. Dok se na lokaciji obavlja održavanje, agregat ne sme moći da se pokrene na daljinu. Tokom održavanja agregat se prebacuje u položaj „isključeno” i zaključava.

Česte greške u praksi

• Istekla SIM kartica. Sistem mesecima ne šalje podatke, a niko to nije primetio.
• Antena unutar kabine. Metalna kabina blokira signal. Antenu treba izvesti napolje.
• Senzor goriva nije kalibrisan. Na ekranu 60%, u rezervoaru 20%.
• Lista alarma nikada nije ispitana. Pri prvom stvarnom alarmu poruka ne stiže nikome.
• Podaci postoje, ali ih niko ne prati. Portal je uspostavljen, ali odgovorno lice nije određeno.

Kontrolna lista

• Da li kontrolna jedinica podržava komunikaciju?
• Koja veza postoji na lokaciji: GSM/4G, Ethernet, BMS?
• Da li je senzor nivoa goriva ugrađen i kalibrisan?
• Kome i kojim kanalom se šalju alarmi upozorenja i kvarova?
• Da li je definisan alarm „nije u automatskom režimu”?
• Da li su lozinke promenjene i da li je veza šifrovana?
• Ko ima ovlašćenje za daljinske komande?
• Da li se lanac alarma ispituje jednom mesečno?

Sledeći korak

Daljinski nadzor daje najbolje rezultate kada se planira zajedno sa ATS-om i upravljanjem generatorom. Pogledajte tekst šta je ATS i generator za telekomunikacije. Za vaš projekat kontaktirajte nas.